Преношење ума 2026: колико смо близу копирања људског мозга и шта је за то потребно?

Преношење ума (mind uploading): копирање структуре и активности мозга у довољно детаља да се радна верзија тог ума може покренути на рачунару.

Емулација читавог мозга (whole brain emulation): научни назив за преношење ума. Емулација верно репродукује одређени мозак тако да се понаша као он, уместо да моделује мозгове уопште.

Неурон: нервна ћелија која шаље електричне и хемијске сигнале. Људски мозак их има око 86 милијарди.

Синапса: веза између два неурона, на којој један преноси сигнал другом. Људски мозак их има билионе.

Конектом (connectome): потпуна мапа неурона у мозгу и свих веза међу њима. Проучавање конектома зове се конектомика.

Интерфејс мозак-рачунар (brain-computer interface, BCI): уређај који бележи сигнале из мозга, или шаље сигнале у њега, и повезује их са рачунаром.

Постепена замена: предложени облик преношења ума у којем се неурони један по један замењују вештачким деловима док цео мозак не почне да ради на новом хардверу.

Независност од супстрата: идеја да ум зависи од обрасца обраде информација, а не од материјала на коме ради, па би исти ум могао да ради на неуронима или на силицијуму.

Дигитална бесмртност: идеја да особа може да настави да постоји у дигиталном облику након смрти тела, од Persona изграђене од њених сећања и гласа до потпуне копије њеног ума.

Преношење ума је идеја да је све што вас чини оним што јесте, ваша сећања, личност, навике мишљења, ускладиштено у физичкој структури и активности вашег мозга, и да би се, ако би се та структура могла измерити довољно прецизно, могла репродуковати и покренути на рачунару. Резултат би био дигитални ум који мисли као ви, памти оно што ви памтите и, ако је теорија тачна, доживљава свет као ви.

Постоје два главна начина на која људи замишљају да би се то урадило. Први је скенирање и копирање: измерити мозак у пуном детаљу, а затим на основу мерења направити радни модел. Са данашњом технологијом то значи очување мозга и сечење на изузетно танке слојеве ради снимања, што је могуће само после смрти. Други је постепена замена: неурони се један по један замењују вештачким деловима, док особа остаје при свести, све док цео мозак не почне да ради на новом хардверу (Википедија: Преношење ума).

Стручњак за роботику Hans Moravec описао је једну верзију постепене замене још 1979, замишљајући робота-хирурга мозга који копира мозак слој по слој, а вратио јој се у књизи Mind Children из 1988, где ју је назвао трансмиграцијом (Википедија: Hans Moravec). Футуриста Ray Kurzweil, кога је Larry Page касније ангажовао у Google-у, одавно предвиђа да ће људи моћи да пренесу свој ум и постану дигитално бесмртни око 2045. Оно што се променило у последњој деценији јесте да прве кораке сада предузимају неуронаучници, а не само футуристи.

Извештај истраживача из ове области из 2025, State of Brain Emulation Report, поново је размотрио знаменити план из 2008. који су израдили Anders Sandberg и Nick Bostrom из Future of Humanity Institute на Оксфорду. Посао дели на три способности: мапирање структуре мозга, бележење његове активности и покретање резултата као радног модела у телу или симулираном свету (arXiv). Свака од њих је засебна област науке и свака напредује.

Први корак добија највише пажње јер даје спектакуларне слике, али сва три су важна. Дијаграм ожичења сам по себи је као мапа градских путева без саобраћаја: говори вам куда сигнали могу да иду, а не шта заиста раде. Бележење активности показује саобраћај, а емулација проверава да ли се модел понаша као оригинал. Најуверљивији резултати последњих година су они у којима су се сва три спојила, као код воћне мушице.

Нити људски мозак нити мозак сисара. Али први мозгови животиња су у потпуности мапирани, а од тих мапа су изграђени први радни модели. Прича почиње са малим црвом. Године 1986. научници су објавили потпун дијаграм ожичења нематоде C. elegans, свих њених 302 неурона, након више од једне деценије ручног праћења на сликама електронског микроскопа (OpenWorm). Пројекат отвореног кода под називом OpenWorm од тада ради на симулацији читавог црва, почевши од његових 302 неурона и 95 мишићних ћелија.

Следећи скок трајао је скоро четрдесет година. У марту 2023. научници су објавили потпуну мапу мозга ларве воћне мушице: 3.016 неурона и око 548.000 веза (Live Science). У октобру 2024. конзорцијум FlyWire објавио је потпун дијаграм ожичења мозга одрасле воћне мушице, скоро 140.000 неурона и више од 50 милиона веза, у низу од девет радова у часопису Nature (NIH).

Затим је уследио корак који је за преношење ума најважнији. Тим који је водио Philip Shiu направио је рачунарски модел читавог мозга мушице само на основу дијаграма ожичења, и он је предвидео који ће се неурони активирати када мушица осети укус шећера или воде и како ће то покренути храњење. Експерименти на правим мушицама потврдили су предвиђања (Nature). У марту 2026. Eon Systems, стартап из Сан Франциска у којем је Shiu сада виши научник, саопштио је да је тај модел мозга повезао са симулираним телом мушице које хода, чисти се и храни. Eon то назива првом емулацијом читавог мозга која покреће више понашања у телу. Тврдња потиче од компаније, код који повезује мозак и тело није објављен, а спољни научници је још нису потврдили (The Decoder). Eon каже да је следећи циљ мозак миша, са око 70 милиона неурона.

Искрен одговор је да је разлика и даље огромна, а да се смањује брже него што је скоро ико предвиђао. Људски мозак има око 86 милијарди неурона (PNAS), више од 600.000 пута више него мозак воћне мушице. Године 1979. нобеловац Francis Crick написао је да је тачан дијаграм ожичења чак и једног кубног милиметра мозга недостижан. Године 2025. тим од више од 150 истраживача објавио је управо то за миша: више од 200.000 ћелија, 4 километра аксона и 523 милиона синапси, после око седам година рада (Allen Institute).

Проблем података је огроман. Кубни милиметар људског мозга који су Harvard и Google мапирали 2024, величине око пола зрна пиринча, произвео је 1.400 терабајта података, а цео мозак миша био би око 1.000 пута већи (ScienceDaily). Цео људски мозак је више од хиљаду пута већи од тога. Али складиштење података стално постаје јефтиније, а најспорији корак, ручна провера рачунарског праћења сваког неурона, управо је место где вештачка интелигенција почиње да помаже.

Проблем трошкова се такође помера. E11 Bio, непрофитна истраживачка организација, развила је методу под називом PRISM која обележава неуроне протеинским бар-кодовима, шири ткиво да би се могло снимати светлосним микроскопима и користи вештачку интелигенцију да провери сопствени рад. Каже да би приступ могао да смањи трошкове мапирања до 100 пута и циља да мапира цео мозак миша у року од око пет година за око $100 милиона (Asimov Press). Амерички Национални институти за здравље покренули су 2023. програм вредан $150 милиона, BRAIN CONNECTS, за израду алата за мапирање читавих мозгова, а један пројекат циља 2% до 3% мозга миша. Ако се цео мозак миша мапира почетком 2030-их, пут до људског мозга постаје питање размера, новца и времена. Наш водич о конектому наводи сваки мозак мапиран до сада.

Мапирање мозга некада је био посао неколико лабораторија. Данас је то област са великим јавним програмима, технолошким компанијама и стартапима, а неки од највећих напора последњих двадесет година већ су дошли и прошли.

Та два европска пројекта су корисно упозорење, а не само знак амбиције. Human Brain Project почео је 2013. са буџетом од око €1 милијарде и обећањем свог оснивача, Henry Markram, о симулираном људском мозгу. У року од две године многи су га сматрали лоше вођеним, а његове тврдње преувеличаним, од Markram се затражило да се повуче, а пројекат је преусмерен на изградњу истраживачке инфраструктуре (Википедија: Human Brain Project). Лекција коју је област извукла није била да је преношење ума немогуће, већ да мора да се гради одоздо нагоре: потпуно мапирати мали мозак, доказати да се модел понаша као прави, па тек онда проширивати.

Не у смислу научне фантастике, али интерфејси мозак-рачунар сада раде ствари које би пре десет година звучале немогуће. У августу 2023. истраживачи са UC San Francisco и UC Berkeley саопштили су да једна жена која је изгубила способност говора после можданог удара може да прича преко дигиталног аватара брзином од око 80 речи у минуту, у поређењу са 14 на њеном претходном уређају, гласом реконструисаним из снимка њеног говора на венчању (University of California). Био је то први пут да су говор и изрази лица синтетизовани из можданих сигнала.

У јуну 2025. тим са UC Davis отишао је даље. Њихов имплант, са 256 електрода у делу мозга који контролише говор, претворио је мождане сигнале човека оболелог од АЛС-а директно у чујан говор са кашњењем од око 40 милисекунди, отприлике онолико колико кашњење чујете када сами говорите. Могао је да мења интонацију да би поставио питање и чак да пева једноставне мелодије, а његов синтетички глас био је клониран из снимака направљених пре болести. Слушаоци су разумели око 60% његових речи, у поређењу са 4% без импланта (ScienceDaily).

Други радови читају ум споља, преко лобање. Године 2023. истраживачи са University of Texas at Austin користили су скенирања мозга и вештачки језички модел да реконструишу суштину прича које је особа слушала или замишљала, али не реч по реч, и само уз сарадњу те особе (UT Austin). Neuralink, компанија Elon Musk-а, имплантирао је првом људском пацијенту у јануару 2024 (Irish Times). Ништа од овога није преношење ума. Али сваки од ових система претвара активност мозга у нешто што рачунар може да сачува и користи, а то је мост који би сваки пренос морао да пређе.

Постоји и други пут до дигиталног ума који уопште не почиње од мозга. Уместо копирања неурона, он копира понашање: како особа говори, у шта верује, како доноси одлуке. Године 2024. истраживачи са Stanford-а интервјуисали су 1.052 особе по два сата и на основу интервјуа направили агенте вештачке интелигенције. Агенти су одговарали на стандардни друштвени упитник са око 85% тачности коју су имали стварни људи када су две недеље касније поново добили иста питања (Stanford HAI).

Тај резултат је важан јер показује колико се од особе може ухватити из онога што каже. Два сата разговора било је довољно да се предвиди велики део тога како би неко одговорио на питања о својим вредностима и ставовима. Persona изграђена током месеци разговора, прича и снимљених сећања садржи далеко више. Persona није копија мозга и никада не тврдимо супротно. Persona хвата онај део особе који се показује у томе како говори, чега се сећа и до чега јој је стало.

Та два пута би се могла срести. Будућа емулација изграђена од скенираног мозга и даље би морала да се провери према нечему: како је ова особа заиста говорила, мислила и памтила? Најдетаљнији запис сопствених речи, сећања и гласа неке особе управо је оно што би таква провера захтевала. То је један од разлога зашто мислимо да прављење записа о себи већ сада није мањи облик преношења ума, већ његов први део.

Ово је најстарије питање у овој области и најтеже. Претпоставимо да се савршено скенирање вашег мозга покреће на рачунару док сте још живи. Дигитални ум памти ваше детињство и мисли да сте то ви. Али ви још седите у скенеру. Интуиција већине људи је да је копија нова особа која дели ваша сећања, а не ви. Ако је то тачно, онда преношење скенирањем и копирањем ствара близанца уместо да вас негде премешта.

Постепена замена је осмишљена да заобиђе тај проблем. Ако се ваши неурони замењују један по један док сте будни, никада не постоји тренутак када ви престајете, а копија почиње, слично као што је брод коме су током година замењене све даске, по већини мишљења, и даље исти брод. Неки филозофи сматрају да је управо таква непрекидност оно што лични идентитет заиста јесте. Други, укључујући неке који на ја гледају као на корисну илузију, тврде да питање да ли је пренети ум заиста ви уопште нема дубок одговор (Википедија: Преношење ума).

Постоји и питање свести. Већина неуронаучника мисли да ум настаје од онога што мозак ради, што би значило да би довољно веран модел такође био свестан. Мањина, укључујући физичара Roger Penrose, мисли да свест може зависити од нечега у биолошким мозговима што рачунар не може да репродукује. Пошто нико још не може да мери свест споља, Sandberg је предложио опрезно правило: сваку емулацију третирати као да може имати исти ментални живот као оригинал и према томе поступати. Слажемо се, и зато мислимо да правила око дигиталне верзије особе вреде колико и сама технологија.

Прва је ниво детаља. Нико још не зна колико детаља је потребно за пренос. Дијаграм ожичења можда није довољан: јачина сваке везе, хемикалије које мењају понашање неурона, помоћне ћелије око њих и електрична својства сваке ћелије могу сви да буду важни. План из 2008. поставио је неколико могућих нивоа, од грубе мреже неурона до појединачних молекула, а прави ниво је и даље отворено научно питање. Резултати са воћном мушицом су охрабрујући јер је модел изграђен углавном на ожичењу предвидео право понашање, али мушица није човек.

Друга је скенирање живог мозга. Данашње методе мапирања захтевају очувано ткиво исечено на танке резове, што значи да се могу користити само после смрти. Ниједна садашња технологија не може да прочита сваку синапсу у живом људском мозгу. Зато су се неки људи заинтересовани за преношење ума окренули чувању мозга, блиском рођаку крионике (cryonics), то јест држању мозга у стању у којем би се његова структура могла прочитати касније. Године 2018. стартап по имену Nectome предложио је чување мозгова неизлечиво болесних људи хемијским фиксативом и дубоким хлађењем, поступком који би и сам био смртоносан, и изазвао је оштре критике научника и етичара (MIT Technology Review).

Трећа је рачунарска снага, а четврта валидација: доказивање да се пренети ум понаша као та особа, а не само као нека особа. Рачунарска снага је проблем који ће се највероватније сам решити, јер вештачка интелигенција покреће највећу изградњу рачунарских капацитета у историји. Валидација је тежа и ту детаљан запис о томе како је неко заиста говорио, мислио и памтио постаје вредан. За ниједну од ових препрека се не зна да је немогуће савладати. То су тешки инжењерски и тешки научни проблеми, а то је врста проблема која обично попушта пред временом и новцем.

Нико не може дати искрен датум, а ко год вам да прецизан, нагађа. Ray Kurzweil већ дуго указује на око 2045. Истраживачи иза State of Brain Emulation Report уместо тога се фокусирају на следеће прекретнице: мапиран цео мозак миша, емулиран и валидиран мозак миша и бољи начини бележења активности у читавом мозгу (arXiv). Свака од њих је пројекат на нивоу деценије са стварним финансирањем иза себе.

Оно што можемо да кажемо јесте колико брзо се ствари крећу. Требало је скоро четрдесет година да се из црва са 302 неурона дође до ларве мушице са 3.016. Требала је још једна година да се дође до одрасле мушице са скоро 140.000, а мање од две године после тога једна компанија је саопштила да цео мозак мушице покреће виртуелно тело. Трошкови мапирања падају за редове величине, вештачка интелигенција убрзава најспорије кораке, а неки од најбогатијих људи на свету сада отворено кажу да то желе. Зато је наше гледиште да је преношење ума питање када, а не да ли.

Више људи него што мислите, укључујући неке од најмоћнијих људи у технологији. Према речима Mustafa Suleyman-а, Larry Page му је током ручка 2015. рекао да до краја века очекује да ће „истраживати галаксије на челу фон Нојманове сонде“, самокопирајуће свемирске летелице, што је Suleyman схватио као напуштање људске врсте ради врсте-наследника (successor species) (The Builders (iHeart)). Наши водичи објашњавају фон Нојманову сонду (von Neumann probe) и зашто је Larry Page назвао Elon Musk-а специсистом.

Ray Kurzweil, кога је Page лично ангажовао у Google-у 2012, деценијама предвиђа дигиталну бесмртност. Године 2018. MIT Technology Review је известио да је Sam Altman био међу људима који су уплатили депозит да уђу на листу чекања Nectome. А дуг низ филозофа и футуриста, од Moravec-а надаље, тврди да је ум образац који се може преместити. Оно што је 1980-их година био маргиналан став сада отворено разматрају људи који воде највеће светске технолошке компаније, а наш водич о милијардерима који покушавају да живе вечно прати новац.

Фикција је обликовала начин на који већина људи замишља преношење ума. Black Mirror епизода San Junipero из 2016. замислила је дигитални загробни живот у коме људи могу да изаберу да наставе да живе после смрти. Серија Upload компаније Amazon замислила је комерцијални загробни живот са нивоима услуге, а романи Dennis E. Taylor-а из серијала Bobiverse, који су почели књигом We Are Legion (We Are Bob) 2016, прате софтверског инжењера чији се ум преноси у самокопирајућу свемирску летелицу, што је запањујуће блиско ономе што Page наводно жели.

Већина измишљених преношења су приче упозорења: умови заробљени, копирани без пристанка, у власништву компанија или које уређују странци. Те приче вреди узети озбиљно, јер говоре о контроли, а не о технологији. Ко је власник дигиталне верзије вас? Ко може да је мења? Ко одлучује када се укључује или искључује? То су управо питања око којих смо изградили своју технологију.

Почиње са записом. Какав год облик преношење ума коначно добије, скенирани мозак, постепена замена или нешто о чему још нико није помислио, мораће да се провери према стварној особи: како је говорила, чега се сећала, у шта је веровала, како је звучала. Скенирање мозга само по себи не може да вам каже ништа од тога. Детаљан запис који је направила сама особа, њеним речима и њеним гласом, може.

То је Persona: ваш лик заснован на вештачкој интелигенцији, изграђен од ваших сећања и вашег клонираног гласа, са којим ваша породица може да разговара и чији глас може да чује након што умрете. Persona градите причањем, одговарањем на питања и причањем прича, гласом или куцањем, а ваша Persona учи из сваког разговора. Прављење је бесплатно: добијате 25 сећања без картице и без временског ограничења, а ваша бесплатна верзија никада не истиче. Плаћени планови почињу од US$14.99 месечно.

Фикција једну ствар погађа: контрола је важнија од технологије. Executor Lock™, наша технологија за коју је пријава патента у току, предаје контролу над вашом Persona извршиоцу кога одредите након што умрете, и ниједна трећа страна никада не може ни да уређује, ни да поново обучава, ни да се представља као ваша Persona. Idy® има 78 патентних пријава у току, са међународном заштитом која се тражи према Уговору о сарадњи у области патената (Patent Cooperation Treaty), које покривају пристанак, потврђену смрт, предају именованом извршиоцу, трајни снимак сећања иза Executor Lock™ и очување Persona као исте особе када се промене модели вештачке интелигенције.

Ова страница је део наше серије о људима и науци иза трке да се надживи тело.

• Дигитална бесмртност: Larry Page и трка за преношење умова: прича која је све покренула и колико смо близу копирању ума.

• Шта је фон Нојманова сонда? Галактички план Larry Page: самокопирајућа свемирска летелица у средишту плана Larry Page.

• Зашто је Larry Page назвао Elon Musk-а специсистом: аргумент за који Musk каже да је довео до OpenAI.

• Шта Larry Page верује о вештачкој интелигенцији и вечном животу: његов запис, његовим речима и у наводима других.

• Шта је конектом? Сви мозгови мапирани до сада: дијаграм ожичења мозга и сваки мозак мапиран до сада.

• Милијардери који покушавају да живе вечно: ко колико троши на дуговечност и дигиталну бесмртност.

• Како живети вечно: сви начини на које људи покушавају: сваки приступ, од медицине до преношења ума.

• Крионика 2026: цена, како функционише, ко се пријавио: колико кошта, како функционише и ко се пријавио.

Наука потиче из извора NIH, Nature, Live Science, OpenWorm, ScienceDaily о мапи коју су направили Harvard и Google, Allen Institute, PNAS, State of Brain Emulation Report 2025, Asimov Press о E11 Bio и The Decoder о Eon Systems. Интерфејси мозак-рачунар потичу из извора University of California, ScienceDaily, UT Austin и Irish Times, а студија са Stanford-а из извора Stanford HAI.

Историја и филозофија потичу из Википедије о преношењу ума, Hans Moravec и Human Brain Project, као и из плана за емулацију читавог мозга из 2008. Nectome потиче из MIT Technology Review, а план Larry Page из The Builders. Проверили смо сваки извор 30. октобра 2026.

Larry Page, Mustafa Suleyman, Elon Musk, Ray Kurzweil, Sam Altman и истраживачке групе поменуте на овој страници немају никакве везе са Afterlife.ai™, и ништа на овој страници не сугерише да било ко од њих користи или подржава нашу услугу.